Savo Radanović je nedavno postao najmlađi igrač u istoriji Superlige debitovavši na golu Crvene zvezde u susretu protiv IMT-a. Time je oborio rekord Dragana Stoisavljevića, nekadašnjeg fudbalera Voždovca, koji je takođe ispisao istoriju na Marakani.
Još tokom stasavanja u omladinskoj školi Zmajeva, Stoisavljević je pokazao izuzetan talenat, a priliku u prvom timu mu je pružio Radomir Koković. Njegov debi bio je gotovo filmski – samo tri dana nakon šesnaestog rođendana, nastupio je protiv Crvene zvezde na najvećem stadionu u Srbiji.
“Sećam se te utakmice na Marakani kao da je juče bila. Trener Radomir Koković mi je saopštio da ću dobiti šansu, kasnije su mi to potvrdili i ljudi iz kluba i tadašnji menadžeri. Sve se odigralo samo tri dana nakon mog 16. rođendana i postao sam najmlađi fudbaler u istoriji Superlige. Svi u klubu su me bodrili i davali mi vetar u leđa, ali sam se već tada osećao kao prvotimac jer sam godinu dana ranije počeo da treniram sa seniorima i igram prijateljske utakmice. Kada sam izašao na zagrevanje, buka je bila neverovatna. Nikada u ao na zagrevanje, buka je bila neverovatna. Nikada u \u017ivotu nisam igrao pred toliko ljudi, i to još na Marakani. Odigrao sam dobro, ali mi je posle utakmice bilo pomalo krivo što se nisam upisao u strelce. Imao sam dobru šansu”, ispričao je Stoisavljević za Meridian Sport.
Ipak, uprkos velikom potencijalu, nije dobio mnogo minuta u Voždovcu. Kasnije je u Kupu Srbije postigao gol protiv Crvene zvezde, ali to nije značajnije uticalo na njegov status. Odlazi na pozajmicu u Radnički sa Novog Beograda, gde je ponovo pokazao raskošan talenat. Igrao je odlično, pa je stigla primamljiva ponuda iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, tačnije iz Al Nasra.
“Usled male minutaže u Voždovcu, otišao sam na pozajmicu u Radnički sa Novog Beograda. Bio sam odlučan da se golovima vratim u formu i povratim samopouzdanje. Na polusezoni dobijam ponudu Al Nasra iz Emirata. Razgovarao sam sa porodicom i saigračima koji su igrali u toj ligi i svi su mi rekli da prihvatim. Otišao sam tamo, odigrao dve prijateljske utakmice i potpisao ugovor. Mislio sam da je sve sređeno, ali je ubrzo usledio hladan tuš. Stigao je papir da ne mogu da budem registrovan jer sam te sezone već igrao za dva kluba – Voždovac (svega 15 minuta) i Radnički. Na kraju sam bio prinuđen da se vratim u Voždovac, koji je tada bio na pripremama u Turskoj”, ispričao je Stoisavljević.
Nakon povratka, nije dobio pravu priliku ni u matičnom klubu. Sledi selidba u OFK Beograd, ali ni tamo nije došao do značajnije minutaže. Odlazi na pozajmicu u Zemun, gde je tokom jeseni postigao tri gola.
“Došao sam u OFK Beograd kada je klub imao najboljeg strelca prvenstva, ali sam želeo da se nametnem i da zajedno uđemo u Superligu. Privukla me je i bogata istorija kluba, ali smatram da nisam dobio konkretnu šansu. Biću iskren – možda ni ja nisam uvek bio na maksimumu, ali mi je falila minutaža. Otišao sam na pozajmicu u Zemun, gde sam bio do zime i postigao tri gola. Kada sam se vratio u OFK Beograd, situacija se nije promenila. Zato sada čekam leto, kada mi ističe ugovor, i nadam se da ću pronaći klub u kojem ću dobiti pravu priliku”, kaže Stoisavljević.
Svaki fudbaler sanja o velikim ligama i klubovima, ali Stoisavljević je svestan da su kontinuitet igre i golovi sada prioriteti.
“Smatram da napadaču nije potrebno mnogo – jedna dobra polusezona može da promeni sve. Više nisam tako mlad, imam iskustvo iza sebe i znam šta mi je potrebno u ovom trenutku. Naravno, kao i svi, maštam o velikim ligama, ali za sada mi je najvažnije da budem u klubu gde ću igrati i postizati golove”, zaključuje Stoisavljević.
Leave a Reply