Željko Obradović: Najtrofejniji trener Evrope slavi 65. rođendan!
U nedelju, 9. marta, najtrofejniji evropski trener svih vremena, Željko Obradović, proslavio je 65. rođendan! Legendarni stručnjak već 34 godine dominira košarkaškim parketima, a gde god je radio, ostavio je neizbrisiv trag. Njegova trenerska filozofija, strast i nepokolebljiva posvećenost igri učinili su ga ikonom sporta, dok je broj osvojenih trofeja gotovo nemoguće nadmašiti.
Od Čačka do vrha Evrope
Pre nego što je postao sinonim za šampionske titule, Obradović je bio izuzetno talentovan igrač. Košarku je započeo u rodnom Čačku, u Borcu, gde je igrao od 1980. do 1984. godine. Potom je prešao u Partizan, gde je proveo šest sezona i postao deo generacije koja je osvojila titulu prvaka Jugoslavije 1987. godine, kao i Kupa Kupa 1989. godine.
Paralelno s klupskom karijerom, bio je i deo jugoslovenske reprezentacije, osvajajući zlato na Svetskom prvenstvu 1990. godine u Argentini. Ono što ga čini unikatnim u istoriji košarke jeste činjenica da je jedini koji je osvajao svetska prvenstva i kao igrač i kao trener – prava retkost u sportu.
Trenerski početak i Partizanova bajka iz 1992.
Kada je 1991. godine odlučio da okači patike o klin i pređe u trenerske vode, retko ko je mogao da pretpostavi kakva ga budućnost čeka. No, uz pomoć mentora poput Dušana Dude Ivkovića, Dragana Kićanovića i profesora Ace Nikolića, Obradović je brzo pokazao svoj talenat.
Već u prvoj sezoni na klupi Partizana napravio je čudo – crno-beli su 1992. godine osvojili Evroligu, i to u sezoni kada su zbog ratnih okolnosti sve utakmice igrali van Beograda. Legendarni šut Saše Đorđevića u finalu protiv Huventuda u Istanbulu ostaje jedan od najslavnijih trenutaka u istoriji evropske košarke. To je bila prva, ali ne i poslednja titula Evrolige za Obradovića.
Devet puta na krovu Evrope
Nakon Partizana, Obradović je nastavio da piše istoriju. S Huventudom (1994) i Real Madridom (1995) osvojio je Evroligu, ali je tek njegov period u Panatinaikosu (2000, 2002, 2007, 2009 i 2011) doneo pravu dominaciju. Sa atinskim klubom osvojio je čak 11 titula prvaka Grčke, a sezona 2006/07 bila je posebno upečatljiva jer je krunisana trostrukom krunom – prvenstvo, kup i Evroliga. Te godine je i zasluženo dobio nagradu “Aleksandar Gomeljski” za najboljeg evropskog trenera.
Godine 2013. napušta Panatinaikos i preuzima Fenerbahče, klub koji nikada ranije nije bio šampion Evrope. Ipak, Obradović je promenio istoriju turskog giganta i 2017. godine doveo ih do prve Evroligaške titule. Tokom boravka u Istanbulu, četiri puta je osvajao i tursko prvenstvo, dodatno učvrstivši status jednog od najvećih trenera svih vremena.
Povratak u Partizan i novi san o tituli
Godine 2021. Željko Obradović odlučuje da se vrati tamo gde je sve počelo – u Partizan. Njegov povratak izazvao je euforiju među navijačima, koji su sanjali o novim slavnim danima crno-belih. Klub je poslednjih godina prolazio kroz težak period, a bilo je potrebno ime s autoritetom, ali i neko ko zaista oseća Partizan u srcu. Niko nije mogao bolje da se uklopi od čoveka koji je od Partizana napravio evropskog šampiona 1992. godine.
Od tada, crno-beli su se vratili na evropsku mapu i ponovo postali ozbiljan kandidat za vrh Evrolige. Pod Obradovićevim vođstvom, tim je prošao transformaciju, a skandiranja i ovacije pri njegovom izlasku na parket govore više od reči o tome koliko ga navijači vole i poštuju.
Strast koja ne jenjava
Jedna od najprepoznatljivijih osobina Željka Obradovića jeste njegova energija tokom utakmica. Njegovi strastveni tajm-auti, ponekad praćeni žestokim kritikama igrača, postali su legendarni. No, upravo ta posvećenost i perfekcionizam doneli su mu neverovatne uspehe. Obradović ne dozvoljava opuštanje – njegov cilj je uvek pobeda.
Sada, s 65 godina i devet titula Evrolige iza sebe, i dalje je motivisan kao prvog dana. Njegov povratak u Partizan nije bio samo povratak treneru u voljeni klub – to je bio povratak vizionara koji i dalje sanja o novim trofejima. Cilj je jasan – još jedan pohod na evropski tron.
Srećan rođendan, legendo!
Željko Obradović nije samo trener – on je institucija. Njegov doprinos evropskoj košarci nemerljiv je, a strast koju gaji prema ovom sportu i dalje inspiriše nove generacije igrača i trenera.
Srećan 65. rođendan najboljem evropskom treneru svih vremena!
Leave a Reply