Dan kada su crno-beli otkazali poslušnost Željku Obradoviću?!

Dan kada su crno-beli otkazali poslušnost Željku Obradoviću

Posle debakla protiv Efesa, pobeda protiv Albe bila je ključna za košarkaše Partizana. U Beogradskoj areni, pred svojim vernim navijačima, crno-beli su uspeli da slave rezultatom 85:71 i da sačuvaju nadu za plasman u plej-of Evrolige. Ipak, ono što je prethodilo ovom susretu, kao i ono što se dešavalo tokom njega, ostaviće poseban trag u sezoni Partizana.

Pad posle vrhunca

Partizan je u jednom trenutku bio ekipa sa najboljom formom u Evroligi, ali onda je usledio nagli pad. Sve je kulminiralo sramnim porazom od Efesa sa 32 poena razlike, i to u Beogradu, pred 20.000 navijača. Umesto da naprave veliki korak ka plej-ofu, Obradovićevi izabranici su se potpuno ugasili i doživeli debakl, najteži u sezoni.

Taj pad nije se dogodio odjednom – Partizan je već ranije pokazivao znake slabosti. Pre poraza od Efesa, izgubili su od Barselone, a između ta dva evroligaška meča doživeli su i neočekivan poraz od Dubaija u ABA ligi. Na Olimpijakos i ne treba trošiti reči – još jedan neuspeh koji je doprineo padu morala ekipe.

A onda, između Efesa i Albe, čak i barski Mornar, najlošiji tim regionalnog takmičenja, zadao je probleme crno-belima.

Obradovićev apel – neobičan i neočekivan

Nakon što je preuzeo odgovornost za pad tima, Željko Obradović je otišao korak dalje. Najtrofejniji evropski trener otvoreno je rekao da je možda došlo vreme da navijači počnu da prozivaju njega i igrače.

• „Možda je trenutak da počnu mene da prozivaju, ali i igrače. Nenormalno je kako smo igrali. Da li ljudi koji dolaze zaslužuju da vide ovakvu igru? To je moj apel igračima, ali i navijačima – mi moramo da odreagujemo i da im pružimo neko zadovoljstvo, makar da su nam krvava kolena, da mogu da kažu da smo izgubili, ali da smo se borili.“

Međutim, to se nije dogodilo. Navijači Partizana nisu prihvatili ovaj Obradovićev predlog – nisu zviždali, nisu iskazali nezadovoljstvo. Umesto toga, pred meč sa Albom, Arena je ponovo bila puna, a umesto zvižduka, čuli su se aplauzi i skandiranja.

Jedini put kada su rekli „ne“ Željku Obradoviću

Obradović je bio svestan da će podrška biti prisutna. Nakon pobede nad Albom, priznao je da je očekivao pesmu, a ne zvižduke. Ekipi je poručio da uživaju u atmosferi jer niko nema ono što oni imaju – toliku podršku navijača, bez obzira na sve.

• „Ja sam pokušao i timski i individualno da razgovaram sa njima. Rekao sam im: ‘Ljudi, izađite i uživajte! Niko nema ovo što imate vi.’ Videli ste, opet puna Arena.“

Ali, navijači su ipak, u jednom trenutku, dali znak da ne žele da se ovakvi padovi ponavljaju. Kada je Partizan loše počeo meč protiv Albe, kada su crno-beli nemo posmatrali kako rival pravi seriju (13:20), začuli su se tihi, sramežljivi zvižduci. Prvi i jedini put.

Buđenje Partizana

Taj trenutak, koliko god kratak bio, bio je ključan. Ekipa se prenula, borbenost se vratila, energija se podigla. Odjednom, sve je izgledalo bolje – odbrana je bila agresivnija, napad odlučniji. Brendon Dejvis je pokazao put, a ekipa ga je sledila.

Čini se da je taj trenutak, ma koliko bolan bio, pomogao ekipi da shvati šta se od njih očekuje. Partizan se vratio na pobednički kolosek, ali pravo pitanje ostaje – da li je ovo samo trenutni bljesak ili istinsko buđenje tima? Odgovor će stići u Minhenu, gde Partizan mora pokazati da nije samo tim koji može povremeno zablistati, već ekipa koja zna kako da se bori do kraja.