Mladi Partizanov napadač počeo u istom selu gde i najbolji strelac u istoriji našeg fudbala, a tokom razvoja i sam nekoliko puta osetio nepravdu
Od izveštača Mozzart Sporta iz Beleka
Selo Radinac, smješteno u okolini Smedereva, iz kojeg potiču neki od najpoznatijih fudbalskih talenata, maleno je mjesto, ali s velikim uticajem na fudbalsku scenu. Prema popisu iz 2022. godine, Radinac broji svega 4.714 stanovnika, ali se može pohvaliti činjenicom da su iz tog kraja potekli neki od najboljih strelaca u istoriji srpskog fudbala. Među njima je i Aleksandar Mitrović, koji je postao najbolji strelac u istoriji reprezentacije, te Marko Milovanović, internacionalac koji trenutno nastupa u Španiji. A sada, iz istog tog kraja, dolazi i mladi napadač Partizana, Dušan Jovanović, koji se nada da će krenuti stopama svojih prethodnika.
Dušan, kao i Mitrović i Milovanović, potiče iz Radinca, a zanimljivo je da im je svima prvi fudbalski učitelj bio Vojkan Rakić, koji je u tom malom selu u okolini Smedereva trenirao brojne mlade talente. Nije da je Rakić bio specijalizovan za rad s napadačima, ali je jednostavno namestilo da svi oni igraju na toj poziciji. Dušan se često pita šta je to što ih je povezalo, ali ne može da nađe pravi odgovor. “Iz istog smo kraja, sva trojica. Nismo daleko jedni od drugih, može se reći da smo komšije”, kaže Dušan, koji je siguran da će njegov trenutak tek doći.
Trenutno, Dušan se nalazi na margini prvog tima Partizana, ali je svestan da je konkurencija velika. Ispred njega su Nemanja Nikolić i Jovan Milošević, iako je novajlija iz Štutgarta trenutno povređen, baš kao i Đorđe Jovanović. Ipak, Dušan se ne predaje. Na prijateljskom meču protiv bugarskog Hebara, postigao je gol, imao još nekoliko šansi, a pohvale trenera Srđana Blagojevića upućuju na to da bi uskoro mogao da dobije šansu. Dušan ne želi da čeka dugo, kao što su to morali njegovi prethodnici.
“Marko Milovanović mi je bliži po godištu, dok Aleksandra Mitrovića nikad nisam sreo na terenu. Sa Milovanovićem sam igrao za Mladi radnik iz Radinaca. To je bila Mini-maksi liga, a mi smo igrali na balonima. Njega dobro poznajem, dok sam Mitrovića viđao kad je dolazio na okupljanje reprezentacije. Često smo pričali i mogu da kažem da mi prija svaki savet koji mi je dao. To mi mnogo pomaže i mogu da naučim dosta”, kaže Dušan, koji ne skriva da je veliki obožavalac Mitrovića i da ga smatra najboljim napadačem u istoriji srpskog fudbala.
Mitrović je, kao i Dušan, počeo svoju karijeru u Partizanu, iako je za seniorski tim odigrao samo jednu sezonu pre nego što je prešao u Anderleht. I dok je Mitrović te 2013. godine imao 19 godina, Dušan je tada imao samo sedam i po godina. Tada je Dušan, pod mentorstvom trenera Vojkana Rakića, počeo svoje fudbalsko putovanje.
“Samo godinu dana nakon što je Mitrović otišao iz Partizana, Vojkan Rakić me je doveo na probu u ‘Zemunelo’. Tada je Nebojša Nešković bio zadužen za generaciju 2005, jer generacija 2006. još nije postojala. Nakon nekoliko treninga, Nešković mi je saopštio da sam primljen, ali da će moja generacija biti formirana tek naredne godine. Počeo sam da putujem na treninge iz Smedereva za Beograd, a majka me svakodnevno vozila. Tek po završetku osnovne škole, preselio sam se u Beograd i počeo da živim u internatu”, prisetio se Dušan svojih početaka.
Dušanova generacija, pod trenerskom palicom Nebojše Neškovića, bila je veoma talentovana, a među njegovim saigračima bili su i Zoran Alilović i Ognjen Ugrešić. Dušan je upravo sa njima pokušavao da se nametne trenera Srđana Blagojevića tokom priprema u Turskoj. “Nešković je verovao u nas i stalno je govorio: ‘Tvoje vreme dolazi kad pređeš na veliki fudbal’. I zaista, kad je došlo to vreme, pokazao sam šta znam”, rekao je Dušan, koji je na početku svoje karijere često sedeo na klupi, baš kao i Mitrović u ‘klasi 1994’. Dušan smatra da je potrebno izdržati te teške trenutke, pokazati karakter, jer samo ako prebrodiš te prve teškoće, možeš da računaš na uspeh.
I nagrada za Dušana je stigla u kadetima. Trener Đorđe Ćetković prepoznao je njegov talenat, a Dušan je bio produktivan i u juniorskoj konkurenciji, posebno kada je igrao u UEFA Ligi mladih. “Igrao sam odlično sa Matijom Popovićem, stvarali smo ozbiljan tandem. Pobede su bile lake, sve smo pobedili, niko nam nije mogao parirati”, prisetio se Dušan.
U narednoj sezoni, dok je nosio dres omladinaca, pod trenerskom palicom Nenada Stojakovića, Dušan je još jednom dokazao svoju vrednost na evropskoj sceni. Postigao je golove u mečevima protiv rumunske Univerzitate i moldavskog Šerifa. Sa njim u generaciji bili su i Nikola Simić, Zoran Alilović, Ognjen Ugrešić i Dimitrije Janković, ali je Dušan bio prvi koji je debitovao za seniorski tim. “Bilo je neverovatno kako se brzo desilo. U Rumuniji sam dao gol, povredio sam se, pa nisam igrao prvu utakmicu sa Šerifom, ali sam dao dva gola u revanšu. Posle toga su me pozvali da treniram sa prvim timom, a ubrzo sam i debitovao”, prisetio se Dušan svog debija u seniorskom timu.
Iako je ubrzo postao deo tima, Dušan priznaje da je bilo i teških trenutaka, kad se osećao zapostavljeno. “Nakon što sam debitovao, mesecima nisam dobio šansu da igram. Niko mi nije rekao zašto, niti sam pitao. Moram da kažem da je to bilo teško, jer sam mislio da sam nešto pogrešno uradio. Ali u takvim situacijama moraš da se izboriš sa nepravdom, ako smatraš da je ona prisutna”, iskreno je podelio Dušan svoje iskustvo.
I dok se Dušan Jovanović bori za svoju šansu, i dalje je svestan da će javnost uvek porediti njegov napredak sa napretkom Aleksandra Mitrovića. “Naravno da želim da me porede s njim. To mogu da shvatim samo kao kompliment, jer je on najbolji napadač u istoriji Srbije. Drago mi je što će praviti paralele sa njim”, zaključio je Dušan, uvereni mladi napadač koji veruje da je njegov trenutak tek pred njim.
Leave a Reply