Od sezone 2025/26 u Evroligi će na snagu stupiti novi set propisa koji će imati za cilj jačanje finansijske održivosti klubova, povećanje transparentnosti, uspostavljanje takmičarske ravnoteže i sprečavanje neprikladnih radnji. Ovi propisi će u potpunosti biti implementirani do sezone 2027/28, a klubovi će biti obavezni da ih poštuju kako bi se osigurala stabilnost takmičenja i fer konkurencija.
Jedna od ključnih novina biće uvođenje jednakog nivoa naknada na osnovu kolektivnih prihoda, čime će se nastojati da se usklade različiti poreski modeli koji trenutno postoje u ligi. To će značiti da će svi klubovi imati slične ekonomske uslove kada je reč o isplatama igračima i ostalim troškovima vezanim za timsku organizaciju.
Takođe, uvode se prosečni prihodi licenciranih klubova (PPLK), koji će obuhvatiti prihode od prodaje ulaznica, komercijalne prihode i druge prihode ostvarene tokom trogodišnjeg perioda. Ovi prihodi će služiti kao osnova za određivanje finansijskih ograničenja u vezi sa budžetima za plate igrača i druge relevantne troškove.
Struktura finansijskih ograničenja
Propisi predviđaju tri nivoa naknada: Niski nivo naknade (NNN), Osnovni nivo naknade (ONN) i Visoki nivo naknade (VNN). Ove kategorije će regulisati minimalnu i maksimalnu potrošnju klubova na plate igrača u skladu sa njihovim prihodima i statusom u takmičenju.
1. Niski nivo naknade (NNN)
Minimalna neto potrošnja potrebna za naknade igračima biće određena procentualno u odnosu na PPLK i razlikovaće se u zavisnosti od vrste licence kluba.
- Licencirani klubovi: 30% od PPLK – €5,846,983
- Povezani klubovi putem vajldkarda: 24% od PPLK – €4,677,587
- Povezani klubovi putem Evrokupa: 21% od PPLK – €4,092,888
Ovim modelom će se osigurati da svi klubovi ulažu minimalne sume u kvalitet igračkog kadra, čime će se obezbediti konkurentnost ligaškog takmičenja.
2. Osnovni nivo naknade (ONN)
Osnovni nivo naknade odnosi se na neto iznos koji bilo koji učesnik može potrošiti na naknade registrovanih igrača, s tim da su određeni igrači izuzeti iz ovog obračuna. Izuzeci uključuju:
- Glavne igrače (Anchor Players)
- Igrače mlađe od 23 godine (U23 Players)
- Igrače sa dugim stažem (Extended-Tenure Players)
- Igrače koji su dugotrajno nedostupni (Long-Term Unavailability)
- Izuzetke srednjeg dometa (Medium-Range Exceptions)
Za sezonu 2025/26, 40% od PPLK iznosi €7,795,978. Međutim, kako je Osnovni nivo naknade niži od minimalnog postavljenog iznosa, ONN za sezonu 2025/26 biće €8,000,000.
3. Visoki nivo naknade (VNN)
Visoki nivo naknade počeće da važi od sezone 2027/28 i odrediće neto iznos koji bilo koji klub može potrošiti na naknade registrovanih igrača, uključujući glavne igrače. U ovom slučaju, igrači mlađi od 23 godine, igrači sa dugim stažem, dugotrajna nedostupnost i izuzetci srednjeg dometa neće ulaziti u obračun ovog limita.
Dugoročne posledice novih finansijskih pravila
Ova reforma ima za cilj da učini Evroligu ekonomski stabilnijom, da spreči prekomerna ulaganja klubova koja mogu dovesti do finansijske nestabilnosti i da uspostavi ravnotežu između ekonomski moćnijih i slabijih klubova. Očekuje se da će ova pravila sprečiti ogromne razlike u budžetima timova, čime će se povećati takmičarska neizvesnost i omogućiti ravnopravnije uslove za sve učesnike.
Još jedan važan aspekt jeste povećana transparentnost u finansijama klubova. Novi sistem će omogućiti bolji uvid u ekonomsko poslovanje klubova, čime će se smanjiti mogućnosti za finansijske zloupotrebe i neregularnosti.
Reakcije klubova i stručnjaka
Uvođenje novih finansijskih propisa izazvalo je različite reakcije među klubovima i sportskim analitičarima. Dok neki smatraju da će ovi propisi pomoći u stabilizaciji Evrolige i stvoriti fer uslove za sve timove, drugi izražavaju zabrinutost da bi mogli otežati poslovanje ekonomski jačim klubovima koji su do sada imali veću finansijsku fleksibilnost.
Neki od vodećih evropskih klubova već su započeli prilagođavanje svojim finansijskim strategijama kako bi se uskladili sa novim pravilima. Primera radi, ekipe poput Real Madrida, Fenerbahčea i CSKA Moskve razmatraju dugoročne planove budžetiranja kako bi osigurale da njihova ulaganja u tim ostanu u skladu sa novim ograničenjima.
Sa druge strane, klubovi sa manjim budžetima, poput Crvene zvezde, Partizana i ASVEL-a, vide ovu reformu kao šansu da smanje jaz između sebe i finansijski moćnijih timova. Ako se pravila pravilno implementiraju, moglo bi doći do veće ravnoteže u kvalitetu timova i kompetitivnosti Evrolige.
Zaključak
Novi set finansijskih propisa koji će stupiti na snagu u sezoni 2025/26 donosi značajne promene u poslovanju klubova Evrolige. Ograničenja u potrošnji, povećanje transparentnosti i uvođenje standardizovanih finansijskih modela trebalo bi da doprinesu stabilnosti i ravnoteži u elitnom evropskom košarkaškom takmičenju.
Iako će implementacija ovih pravila sigurno izazvati određene izazove za klubove, dugoročno gledano, cilj je stvaranje održivijeg sistema koji će omogućiti fer i uzbudljivo takmičenje. Ostaje da se vidi kako će klubovi reagovati na ove promene i da li će nova pravila zaista doprineti postizanju ravnoteže u Evroligi.
Leave a Reply