Broj klubova, format takmičenja… Sve je još otvoreno kad je sledeća sezona Evrolige u pitanju
Pojavljuju se brojne spekulacije, na neka pitanja ne postoje odgovori. Iako je u epicentru dešavanja nastavak aktuelne sezone, ne može se bez gledanja u blisku budućnost. Evropska košarka se suočava sa mnogim nepoznanicama, a jedna od ključnih tema je kako će izgledati Evroliga u sezoni 2025/26.
Jedno od glavnih pitanja je broj učesnika i koje ekipe će se takmičiti. Nedavno je Izvršni direktor Borda trenera Evrolige Goran Šašić najavio mogući povratak ruskih klubova CSKA Moskve i Zenita u Evroligu. Ova vest izazvala je brojne reakcije, jer su ruski timovi isključeni iz takmičenja zbog političke situacije. Ipak, ukoliko se zaista dogodi njihov povratak, to bi moglo da donese značajne promene u formatu takmičenja.
S druge strane, postoji mogućnost da neki trenutni učesnici Evrolige sami ispadnu iz elitnog društva. Jedan od klubova koji bi mogao da izgubi svoje mesto je Virtus iz Bolonje. Prema pisanju uglednog portala BasketNjuza, u Virtusu nije dobra situacija, a ključni problem leži u narušenim odnosima između većinskog vlasnika kluba Masima Zanetija i generalnog direktora kompanije Luke Baraldija, koji je godinama bio Zanetijev blizak saradnik.
Finansijski problemi Virtusa
Virtus Bolonja se u poslednjih nekoliko godina profilisao kao ozbiljan evroligaški tim, ali sada se suočava s ozbiljnim finansijskim problemima. Razlog za to je smanjenje ulaganja generalnog sponzora kluba – kompanije Segafredo. Zaneti, koji više nema punu kontrolu nad ovom kompanijom, suočava se s ograničenim mogućnostima ulaganja u tim, što je dovelo do drastičnog pada budžeta kluba.
Prema informacijama iz Italije, budžet Virtusa je sa 14 miliona evra smanjen na svega šest miliona. To je ogromna razlika koja se odmah odrazila na poslovanje kluba. Zaneti je javno kritikovao Baraldija zbog gašenja ženske sekcije Virtusa, otpuštanja zaposlenih i smanjenja plata, što je dodatno poljuljalo stabilnost kluba.
Sportski sektor takođe trpi posledice ovih problema. Luka Banki, koji je sezonu započeo kao trener Virtusa, nije imao uslove da formira ekipu po svom ukusu i odlučio je da napusti klub. Umesto njega, na klupu je seo iskusni Duško Ivanović, ali čak ni on ne može mnogo da učini ako klub ne bude imao dovoljno finansijskih sredstava da ostane konkurentan u Evroligi.
Kako bi ovo moglo da utiče na Partizan i Crvenu zvezdu?
S obzirom na sve navedeno, postavlja se pitanje – šta će se dogoditi ako Virtus zaista ispadne iz Evrolige? Prva posledica bi bila otvaranje jednog mesta u takmičenju, a to bi moglo da ide u korist srpskih klubova. Partizan i Crvena zvezda su ove sezone morali da plate po milion evra kako bi igrali Evroligu, a očekuje se da će se i sledeće sezone oba kluba naći u najelitnijem evropskom takmičenju.
Ako bi neko od trenutnih učesnika Evrolige odustao, to bi povećalo šanse da Partizan i Zvezda osiguraju još stabilniji status u ovom takmičenju. Pored toga, postoji i realna mogućnost da oba srpska kluba izbore plasman u plej-of ove sezone, što bi dodatno učvrstilo njihovu poziciju u Evroligi.
S obzirom na trenutno stanje na tabeli, i Partizan i Crvena zvezda se bore za mesto među osam najboljih ekipa. Učešće u doigravanju značajno bi povećalo njihov ugled u evropskoj košarci, a time i šanse da ostanu redovni članovi Evrolige.
Kakav format Evrolige možemo očekivati sledeće sezone?
Još jedno otvoreno pitanje jeste format takmičenja. Postoje spekulacije da bi Evroliga mogla da proširi broj učesnika, pogotovo ako se ruski klubovi vrate. CSKA i Zenit su ranije bili standardni evroligaši, a njihov povratak bi mogao da donese dodatne promene.
Nije isključeno da Evroliga proširi broj timova sa trenutnih 18 na 20 ili čak 22. To bi značilo više utakmica, ali i više prostora za klubove koji žele da se takmiče na najvišem nivou. Takođe, postoji mogućnost uvođenja nekog vida kvalifikacija, gde bi timovi iz Evrokupa ili nacionalnih šampionata mogli da se bore za ulazak u Evroligu.
Ovakav scenario bi bio pozitivan za Partizan i Crvenu zvezdu, jer bi im dao dodatne šanse da dugoročno ostanu deo ovog prestižnog takmičenja. Naravno, sve ove promene zavisiće od odluka Evrolige i njenog rukovodstva, ali jedno je sigurno – sezona 2025/26 donosi brojne neizvesnosti i potencijalno velike promene.
Evroliga se nalazi na prekretnici. Povratak ruskih klubova, mogući finansijski kolaps Virtusa i širenje takmičenja samo su neka od pitanja koja će oblikovati sledeću sezonu. Partizan i Crvena zvezda su u dobroj poziciji da ostanu deo ovog takmičenja, ali će biti ključno da nastave sa dobrim rezultatima i stabilnim finansijskim upravljanjem.
U narednim mesecima možemo očekivati konkretnije odluke o budućnosti Evrolige. Do tada, srpski klubovi imaju jasan cilj – obezbediti što bolje rezultate i pokazati da zaslužuju mesto u eliti evropske košarke.
Leave a Reply