Bivši fudbaler Partizana Andrija Delibašić preminuo u 44. godini: Emotivna priča o sinu koji nosi njegovo ime
Fudbalski svet oplakuje bivšeg napadača Partizana, Andriju Delibašića, koji je preminuo u 44. godini života nakon dugotrajne borbe sa tumorom mozga. Nekadašnji crnogorski reprezentativac je jednom pobedio ovu opaku bolest, ali se ona, nažalost, vratila i ovaj put nije uspeo da izađe kao pobednik. Njegova smrt ostavila je veliki trag u fudbalskoj zajednici, a brojni bivši saigrači, prijatelji i ljubitelji fudbala emotivno se opraštaju od njega.
Među njima je i poznati radijski i televizijski voditelj, veliki navijač Partizana, Predrag Popović Pop, koji je za Kurir podelio nesvakidašnju anegdotu o tome kako je njegov sin dobio ime upravo po Andriji Delibašiću.
Kako je Andrija Popović dobio ime
Popović se prisetio nezaboravne večeri iz 2003. godine kada je Partizan igrao protiv Olimpik Marseja u kvalifikacijama za Ligu šampiona. Tog dana, njegov život se zauvek promenio – ne samo zbog utakmice, već i zbog sudbonosne odluke vezane za ime njegovog sina.
„Moja pokojna supruga bila je trudna i ja sam joj rekao da će dete dobiti ime po prvom strelcu Partizana na toj utakmici. Bila je to neka naša interna šala, ali sam odlučio da se držim reči. Kako su igrači izlazili na teren, počeli smo da nagađamo ko bi to mogao biti. Prvi je izašao Taribo Vest, zatim Poljak Tomaš Rzasa, pa smo se već u tom trenutku šalili kako bi dete moglo da se zove Taribo Popović ili Tomaš Popović“, prisetio se Pop.
Međutim, kako je utakmica odmicala, sudbina je imala svoje planove. Prvi gol za Partizan postigao je upravo Andrija Delibašić, mladi napadač koji se tada tek dokazivao u crno-belom dresu.
„Kad je Andrija dao gol, prekrstio sam se, pozvao suprugu i rekao joj da smo dobili ime za sina. Složili smo se i tako je naš sin postao Andrija Popović,“ ispričao je Pop sa setom, dodajući da mu je Delibašić ostao u najlepšem sećanju i da je njegovo ime zauvek deo njihove porodice.
Delibašić – simbol jedne generacije
Andrija Delibašić bio je jedan od talentovanijih napadača koji su prošli kroz omladinsku školu Partizana. Rođen u Nikšiću, ponikao je u crno-belom dresu i vrlo brzo se nametnuo kao vođa napada. Tokom boravka u Partizanu, bio je jedan od ključnih igrača u sezoni 2002/03, kada je klub osvojio šampionsku titulu i izborio plasman u grupnu fazu Lige šampiona.
Njegove partije donele su mu transfer u Atletiko Madrid, gde, nažalost, nije uspeo da se u potpunosti nametne. Tokom karijere igrao je za više španskih klubova, a kasnije se vratio u region, gde je nastupao za AEK Larnaku i Budućnost. Bio je i deo crnogorske reprezentacije, za koju je odigrao 20 utakmica i postigao četiri gola.
Oproštaji i emotivne poruke
Vest o njegovoj smrti potresla je ne samo Partizanovu zajednicu, već i širu fudbalsku javnost. Njegovi bivši saigrači i treneri istakli su da je Delibašić bio ne samo odličan fudbaler, već i izuzetna osoba, poznata po skromnosti i profesionalizmu.
„Teško je poverovati da nas je napustio. Bio je sjajan momak, uvek spreman da pomogne i pruži podršku. Imao je neverovatan talenat, ali i veliku ljudsku toplinu,“ rekao je jedan od njegovih bivših saigrača.
Na društvenim mrežama pojavili su se brojni oproštajni postovi, a među njima i emotivne poruke crno-belih navijača, koji su se setili njegovih golova i doprinosa klubu.
Legenda koja živi kroz ime
Priča Predraga Popovića Popa i njegovog sina Andrije još jednom pokazuje koliko fudbal može da ostavi neizbrisiv trag u životima ljudi. Andrija Delibašić možda više nije među nama, ali njegovo ime nastavlja da živi kroz generacije koje su rasle uz njegove golove i sportske podvige.
„Moj sin zna po kome je dobio ime i ponosan je na to. Fudbal nije samo igra, to su emocije, uspomene, ljudi koji ostavljaju trag. Andrija je bio jedan od tih ljudi, i drago mi je što će njegovo ime uvek imati posebno mesto u našoj porodici,“ zaključio je Popović.
Delibašić će zauvek ostati deo istorije Partizana, ali i srca svih onih koji su imali priliku da ga upoznaju ili gledaju na terenu. Njegova priča je priča o borbi, talentu i ljubavi prema fudbalu – i upravo zbog toga nikada neće biti zaboravljen.
Leave a Reply