Mnoga obećanja smo videli za 25 godina postojanja Evrolige, stalno se pričalo o finansijskom potencijalu takmičenja, busanju o prsa zbog magičnih brojki i interesovanja navijača, kako bi na kraju sve to bile prazne reči iz godine u godinu.
Odavno sport više nije “samo” sport, odavno je to postalo biznis. Interesi postoje sa raznih strana, ulaganja su velika. Klubovi prave izrazito kvalitetne timove samo kako bi ostali konkurentni, neki prave nove hale u nadi da će zaslužiti stalno mesto. Ali postavlja se pitanje oko čega se borba vodi…
Vlasnička struktura i sistem Evroliga, kao najkvalitetnije evropsko klupsko košarkaško takmičenje, ima vlasničku strukturu koja se temelji na udruženju klubova i kompaniji “Euroleague Basketball”, koju su osnovali sami klubovi. Upravljanje takmičenjem vrši se preko “Euroleague Commercial Assets” (ECA), čiji su vlasnici 13 stalnih klubova s dugoročnim licencama i ULEB (Unija evropskih košarkaških liga).
Ovi klubovi imaju značajan uticaj na donošenje odluka, uključujući format takmičenja, raspodelu prihoda i strateške smernice, dok preostali učesnici (sa privremenim licencama) imaju ograničenu ulogu u upravljanju.
Sistem funkcioniše tako što ECA centralizovano upravlja komercijalnim pravima, marketingom i televizijskim prenosima, a prihodi se dele između klubova prema unapred utvrđenom ključu, uz naglasak na stabilnost i profitabilnost lige.
Finansijska struktura Prema dostupnim informacijama, Evroliga ove sezone upravlja sa budžetom od 33 do 40 miliona evra, od čega za nagrade za sportske rezultate ide oko 8,8 miliona evra, dok se ostatak deli za samo učešće u takmičenju. Po nekim ranijim pravilima, svaki klub bi trebalo da dobije 500.000 evra za samo učešće u takmičenju bez obzira na konačni plasman.
Takođe, deli se novac i za TV prava, ali taj novac dosta zna da varira u zavisnosti od veličine tržišta, pa tako klubovi mogu dobiti sume od 200.000 pa čak do 3 miliona evra. Na kraju postoji nagradni fond za konačni plasman, gde šampion prihoduje od nagrada oko 1,7 miliona evra, pa cifra opada do 14. mesta koje dobija oko 400.000 evra. Timovi ispod 14. mesta ostaju bez nagrade za sportske rezultate.
Finansije su problem Ako uzmemo u obzir sve dosadašnje informacije, bez poređenja sa drugim ligama (NBA), a pritom znajući koliki su budžeti evroligaških timova, možemo lako doći do zaključka da negde nešto ne štima.
Kako se može očekivati lako funkcionisanje klubova koji imaju budžete od po 20 miliona evra, a da pritom takmičenje finansira samo 20. deo toga?
Nagrada za konačni plasman za osvajača je pre 15 godina bila oko 1 milion evra, pa ako to uporedimo sa današnjih 1,7 miliona, rekao bi neko da je rast primamljiv, ali lako je zavarati se.
Cifra je daleko od potrebne, budžeti su porasli, apetiti su veliki, a ako se uzme u obzir inflacija, tih milion evra iz 2010. godine danas bi vredelo oko 1,4 miliona, što u poređenju sa današnjim nagradnim fondom daje mizerni rast od svega 20-25 procenata.
NBA spas za nastalu situaciju? Teško je porediti NBA sa Evroligom, ali u smislu procenta prihoda timova od samog takmičenja, NBA liga nudi daleko više.
Prosečan prihod jednog NBA tima varira u zavisnosti od tržišta i uspeha tima. Prema Forbsovim podacima iz 2024. godine, prosečna vrednost NBA franšize je oko 4,4 milijarde dolara, a prosečan godišnji prihod po timu kreće se između 300 i 400 miliona dolara.
Golden Stejt Voriorsi su u sezoni 2023/24 ostvarili preko 700 miliona dolara prihoda, dok manji timovi imaju niže brojke. NBA liga raspodeljuje centralne prihode od oko 4 milijarde dolara iz medijskih ugovora i dodatnih 500 miliona od međunarodnih prava, što znači da svaki tim može dobiti otprilike 100-150 miliona dolara godišnje iz ovog izvora.
U poređenju sa Evroligom, gde klubovi dobijaju svega deseti ili dvadeseti deo svog budžeta iz takmičenja, NBA klubovi od lige primaju između 30-50% prihoda.
Šta sa večitima? Crvena zvezda i Partizan su dobili dugoročne ponude od Evrolige tek kada se NBA pojavila kao konkurencija. Te ponude, iako primamljive, nisu održive finansijski.
Timovi bi morali unapred da plate višemilionsku “ulaznicu” za ligu bez daljih prihoda od TV prava i marketinga, što znači da bi gotovo 100% morali da se finansiraju samostalno. Ako odbiju, postoji opasnost od gubitka mesta u Evroligi.
Zašto će NBA uspeti u Evropi? NBA cilja platežno sposobna tržišta poput Madrida, Barselone, Pireja, Atine, Istanbula, Mančestera, Berlina i Minhena. Sa visokim budžetima moći će da privuku vrhunske igrače i sponzore, dok će Evroliga ostati sa slabijim timovima.
Ako NBA realizuje svoj plan, Evroliga će doživeti sunovrat. Kvalitet Evrolige nikada nije bio sporan, ali njen finansijski model jeste. Pitanje je koliko će klubovi još imati strpljenja da čekaju prosperitet koji se decenijama obećava.
Leave a Reply