Trener Partizana, legendarni Željko Obradović, gostovao je u emisiji “(Ne)uspjeh prvaka” sa Slavenom Bilićem, gde je podelio brojne anegdote i pojedinosti iz svoje bogate trenerske karijere. Kao jedan od najuspešnijih evropskih košarkaških trenera svih vremena, Obradović je otvoreno govorio o svom pristupu radu sa igračima, motivaciji unutar tima, kao i o izazovima s kojima se suočava tokom sezone.
Odnos sa igračima i minutaža
Jedna od tema koja se nametnula u razgovoru bila je kako se trener odnosi prema igračima koji ne dobijaju veliku minutažu. Ovo je jedno od ključnih pitanja u profesionalnoj košarci, gde svi u timu žele da igraju, ali nije moguće svakome obezbediti istu količinu vremena na parketu.
- To je razgovor na dnevnom nivou i moraju svi od prvog dana da osete da su važni. Imamo 15 igrača u rosteru, svake sedmice su dvojica-trojica van tima zbog povreda, bolesti i tako dalje. Ali kad počne sezona, svi žele da igraju. Kad jedan preskoči utakmicu, ovaj drugi mora da uskoči. E, iskoristi šansu, pa kada iskoristiš, onda možda ovaj što je iskočio, neće više biti u prvoj petorci, bićeš ti. Nisam ja naivan da nekoga ko igra dobro, da ga vadim iz igre – rekao je Obradović.
Obradovićev pristup jasno pokazuje koliko je važno da svaki igrač u timu oseća da ima svoju ulogu, čak i ako nije uvek na terenu. On zahteva od igrača da budu spremni da uskoče u svakom trenutku, ali i da iskoriste pruženu priliku kada im se ukaže.
Motivacija najboljih igrača
Još jedan izazov sa kojim se suočava trener takvog kalibra jeste kako motivisati najbolje igrače, posebno tokom treninga. Igrači koji su već na vrhunskom nivou ponekad mogu smatrati da ne moraju ponavljati osnovne stvari, što može predstavljati problem.
- To jeste problem, jer oni koji su najbolji, najbolji su jer brzo shvataju i znaju da te stvari ne ponavljamo zbog njih, nego zbog drugih. Ali, i njima napraviš neki trik, pa pozoveš da odigraju napad koji ne postoji. Trik je da pokažeš i njima da i najbolji greše. Automatizmi su ključ, kad imaš automatizam, onda je to to – objasnio je Obradović.
Ovaj metod omogućava i najboljima da uvek budu angažovani i svesni da uvek ima prostora za napredak. Jedna od tehnika koje koristi jeste izazivanje igrača da odigraju napade koji nisu predviđeni, kako bi pokazali da i oni mogu da pogreše. Na taj način, igrači ostaju motivisani i fokusirani na usavršavanje svojih veština.
Jednostavnost u igri
Obradović je u razgovoru otkrio i kako prilagođava taktiku timu sa kojim trenutno radi. Ispričao je zanimljivu anegdotu o razgovoru sa Šarunasom Jasikevičijusom, njegovim bivšim igračem, a sada izvanrednim trenerom.
- Moj bivši igrač, a sada izvanredan trener Šarunas Jasikevičijus, kad smo se videli veče pred nedavnu utakmicu, kaže mi: ‘Ej, Željko, moji pomoćnici mi kažu da si prestao da igraš neke napade, igraš proste stvari’. Da, radim proste stvari, jer imam igrače koji mogu to da rade. Hajde da uprostimo sve na tom nivou da svi mogu da rade sve, a kad dođe situacija da nam treba nešto komplikovanije, uzećemo ovih pet ili sedam koji mogu da urade to. Ako ja tada stavim nekog drugog na teren, ne mogu njega da krivim, to je moja greška. Ne ljutim se, jer znam da nije na tom nivou – rekao je strateg.
Obradovićev pristup pokazuje koliko je važno prilagoditi taktiku sposobnostima tima. Jednostavnost ne znači nužno slabiji stil igre, već upravo suprotno – olakšava razumevanje i omogućava brže donošenje odluka na terenu.
Ko nije voleo da trenira?
Tokom emisije, Obradović je otkrio i zanimljivu priču o jednom od svojih bivših igrača, Ekpeu Udohu, koji nije bio poznat po marljivosti na treninzima, ali je na utakmicama bio nezaustavljiv.
- Ekpe Udo je bio najlenji na treninzima, niko nije mogao da ga gleda očima, ni saigrači, ni stručni štab. Ali, pretvarao se u zver na utakmici. Njemu je bilo dovoljno jednom da se kaže šta se igra. Čudo! A na treningu lenj, lenj, lenj. Ali, je l’ me to dovodi do cilja? Pa, uzmi to od njega. Različitost je čudo – objasnio je Obradović.
Ova priča pokazuje kako Obradović zna da prepozna i iskoristi specifične kvalitete svojih igrača, čak i kada oni nisu idealni u svim aspektima profesionalizma. Umesto da insistira na uniformnom pristupu, on se prilagođava svakom igraču pojedinačno, prepoznaje šta može dobiti od njih i kako da ih najbolje iskoristi u timu.
Zaključak
Gostovanje Željka Obradovića u emisiji “(Ne)uspjeh prvaka” bilo je pravo zadovoljstvo za ljubitelje košarke, jer je omogućilo uvid u razmišljanja jednog od najtrofejnijih trenera u istoriji sporta. Njegova filozofija rada sa igračima, motivacija tima i taktička prilagodljivost samo su neki od razloga zašto je tokom karijere osvajao titule gde god je radio. Njegov pristup upravljanju ekipom pokazuje kako se iz svake situacije može izvući maksimum, uz individualizovan pristup svakom igraču.
Obradović je, kao i uvek, bio direktan, duhovit i otvoren, što samo dodatno potvrđuje zašto je jedan od najcenjenijih košarkaških umova današnjice. Njegova iskustva i načini rada sigurno će inspirisati mnoge buduće generacije trenera i igrača.
Leave a Reply